Женидба двају Ћејванагића 0001    Вино пију дви аге цареве 0002    У ахару гази-Ћејванаге. 0003    Једно ј’ ага гази-Ћејванага, 0004    Друго шуро Куртагић Алага 0005    Од Госпића, са широке Лике. 0006    Ливају вино два агина сина, 0007    Оба сина гази-Ћејванаге, 0008    Младји Мухо и старији Мехо. 0009    Кад се аге пића напојили, 0010    Онда вели Куртагић Алага: 0011    „А мој зете, гази-Ћејванага! 0012    Видиш ага, оба сина своја, 0013    Оба су ти на женидбу сина, 0014    Што не жениш дјецу на оџаку? 0015    Вакат ти је дјецу оженити, 0016    Моја сестра јако остарила, 0017    Не море вам хизмет учинити, 0018    Камо л’ твога госта дочекати. 0019    Дај ожени дјецу на оџаку! 0020    Млого има липих дивојака 0021    У ајана у твојих акрана 0022    По Удбини и широкој Лици. 0023    Ти ћеш лако дјецу оженити, 0024    Од ког годиц заишћеш дивојку, 0025    Нико теби завидити не ће, 0026    А ни соју ни јунаштву твоме.“ 0027    Њему вели гази-Ћејванага: 0028    „А мој шуро, Куртагић-Алага! 0029    За то знаде гази-Ћејванага. 0030    Триба ми је дјецу оженити, 0031    Твоја сестра јако остарила, 0032    А по Лици има дивојака, 0033    Ја би мого дјецу оженити, 0034    А не могу штимати дивојке; 0035    Гдје би нашо за дјецу дивојку, 0036    Ја не могу себи пријатеља, 0037    С тог не женим дјецу на оџаку.“ 0038    Њему вели Куртагић Алага: 0039    „Не будали, гази-Ћејванага! 0040    Ја ћу т’ наћи за дјецу дивојке, 0041    А и теби кршна пријатеља. 0042    Ево, ага, у Хливну бијелу, 0043    Дви су ћери хливањског Алаге, 0044    Ћи Хатија и младја Златија, 0045    Обидве су на гласу дивојке. 0046    Веш што јесу сиротне дивојке, 0047    Јер су бабу пожелиле свога, 0048    Ево има три године дана, 0049    Како им је бабо погинуо. 0050    Остала им на оџаку мајка. 0051    Знаш ли љубу хливањског Алаге, 0052    А оклен је љуба Алагина? 0053    Та је госпа са широке Лике, 0054    Сестра Ханка бега Зенковића. 0055    Док је она код Новога била, 0056    Млого јој је било муштерија, 0057    И ти си јој био муштерија, 0058    И твоја је јауклија била; 0059    Није т’ била од Бога судјена, 0060    Њу је беже Хливну поклонио, 0061    Она стекла до дви ћери своје, 0062    И ти, ага, до два сина своја. 0063    Дај послушај мене у одаји: 0064    Опреми се на оџаку своме, 0065    Ми хајдемо Хливну бијеломе 0066    Од госпоје ћери запросити, 0067    Дат ће ти их госпе Алагина. 0068    Кад је ниси за љубу узео, 0069    Бити ћете кршни пријатељи.“ 0070    Када чуо гази-Ћејванага, 0071    Намах ага једва дочекао: 0072    „А мој шуро, Куртагић-Алага! 0073    Причекај ме у ахару моме, 0074    Док се спремим у кули каменој, 0075    Ићи ћемо Хливну бијеломе 0076    Од госпоје ћери запросити.“ 0077    Када чуше два Ћејванагића, 0078    Згледаше се браћа у одаји, 0079    Мехо баби полетио руци, 0080    Пољуби га у десницу руку 0081    И дајиџу Куртагић-Алагу, 0082    Па им Мехо вели у одаји: 0083    „А мој бабо, гази-Ћејванага! 0084    Молимо вас у нашој одаји, 0085    Ви не ид’те Хливну бијеломе, 0086    А не прос’те нами Хливањкиња, 0087    Ми не ћемо дилбер-Хливањкиња. 0088    Знаш ли, бабо, гази-Ћејванага! 0089    Њима браћа муштерије нису. 0090    Ми имамо себи јауклије, 0091    Ми смо скоро били у механи, 0092    А у крчми крчмара Омера, 0093    Ту смо нашли Маљковић-Стипана, 0094    Ту нам каже Маљковић-Стипане, 0095    Изнио нам хабер на Удбину, 0096    Нами нашо дви дилбер-дивојке, 0097    Дви дивојке, оби сестренице, 0098    Оби ћери Лазе капетана, 0099    Ћи Милица и младја Марица. 0100    Врло их је Стипан нафалио, 0101    Он је наске њима нафалио, 0102    А с њима је вјере утврдио, 0103    Да ће с њима наске оженити. 0104    Ми смо њему своју виру дали, 0105    Да ћемо се њима поженити, 0106    Ја ћеш своју дјецу пожелити.“ 0107    Онда вели Куртагић-Алага: 0108    „Не будали, Ћејванагић-Мехо, 0109    Не слушајте Маљковић-Стипана! 0110    Кан’те с’ ћера Лазе капетана, 0111    Не говор’те ричи неприличних, 0112    Којих кадар учинити нисте. 0113    Ниско ј’ кула Лазе капетана, 0114    Знате л’, дјецо, Лазу капетана, 0115    Да га грђег на Котару нејма, 0116    Лудо ћете посијати главе.“ 0117    А уз Меху боја шинула, 0118    Па дајиџи вели у одаји: 0119    „Та ћотијо, Куртагић-Алага! 0120    Што ми фалиш Лазу капетана, 0121    А ти хулиш два брата родјена? 0122    Сад ћу т’ мртвом говорити главом.“ 0123    А подвикну стари Ћејванага: 0124    „Стани, Мехо, од Бога вам тешко! 0125    Зар би даји ти кидисо глави, 0126    Копилади у мојој одаји! 0127    Шта ће вами Котарке дивојке? 0128    (Са чивије сабљу ујагмио) 0129    Веш вам даље животиње нејма!“ 0130    Побигоше два агина сина, 0131    За њ’ма бабо скаче Ћејванага, 0132    Уфати га Куртагић Алага: 0133    „Стани, ага, немој будалити! 0134    Зар би дјеци ти кидисо глави? 0135    Обадва су праве мушке главе.“ 0136    Поврати га натраг у одају. 0137    Кад сједоше код џама-пенџера, 0138    Њему вели Куртагић Алага: 0139    „Немој, ага, гази-Ћејванага! 0140    Врло с’ дјецу резил учинио, 0141    Ти би мого дјецу посијати, 0142    Могла б’ дјеца твоја на Котаре, 0143    Лудо тамо посијати главе. 0144    Ван позовни оба сина своја, 0145    Помири се с њима у одаји, 0146    Ти помилуј оба сина своја, 0147    Дјеца хоће тебе послушати, 0148    Па ћемо их лако поженити.“ 0149    Ћејванаги сузе ударише, 0150    А повика оба сина своја: 0151    „Ход’те, дјецо, мени у одају, 0152    Не бојте се родитеља свога!“ 0153    Оба му се сина повратише. 0154    Кад удјоше момци у одају, 0155    Оба баби пољубише руку 0156    И дајиџи Куртагић-Алаги, 0157    Обојица стала у одаји, 0158    Њима бабо вели Ћејванага: 0159    „Дјецо драга, оба сина моја! 0160    Послушајте свога родитеља, 0161    Кан’те с’ ћера Лазе капетана, 0162    Ви се продј’те камена Котара! 0163    Знате л’, дјецо, оба сина моја, 0164    Цар и принцип у липу су миру, 0165    Ферман, дјецо, стиго од Стамбола, 0166    Да се не сми сада војевати, 0167    Војевати на камен-Котаре, 0168    Не да беже ићи на Котаре, 0169    Износити Котарке дивојке. 0170    Бег је с баном танач уфатио, 0171    Сад вам, дјецо, четовања нејма. 0172    И до сад су тако учинили, 0173    Док смо отпри, дјецо,војевали: 0174    Кад изведи робље са Котара, 0175    А изнеси липих дивојака, 0176    Бег је тако с баном утврдио, 0177    Која не ће кићена дивојка 0178    Од своје се воље потурчити, 0179    Бег ће ону натраг повратити, 0180    Која хоће, завидјења нејма, 0181    Тако ј’ с баном танач уфатио. 0182    Па се кан’те камена Котара, 0183    Вас ће, дјецо, бабо поженити, 0184    Ево ћера хливањског Алаге, 0185    Ја ћу вами ћери испросити, 0186    Од госпоје хливањског Алаге.“ 0187    Тад му браћа полетише руци, 0188    Њему Мехо вели у одаји: 0189    „Ми ћемо те послушати, бабо, 0190    Жени наске, оклен теби драго, 0191    Ми не ћемо на камен-Котаре.“ 0192    Када чуо гази-Ћејванага, 0193    Он прегрли оба сина своја: 0194    „Хај аферим, моја дјецо драга! 0195    Вас ће бабо липо поженити, 0196    Спремајте ми на јаслах дјогата, 0197    Док се и ја спремим у одаји.“ 0198    Оде ага у кулу камену, 0199    Опреми се у кули каменој, 0200    А дјеца му дјогу изведоше. 0201    Кад изадје ага из оџака, 0202    Диже шуру Куртагић-Алагу, 0203    Отискоше Хливну бијеломе. 0204    Кад су дошли Хливну бијеломе 0205    До високе куле Алагине, 0206    Код госпоје конак учинили, 0207    Дочека их госпе Алагина, 0208    Ту им липо на конаку било. 0209    Од госпоје ћери запросише, 0210    Даде им их госпе Алагина, 0211    Поклони их гази-Ћејванаги, 0212    Изведе их у ахар-одају, 0213    Оби снахе ага прстеново. 0214    Дигоше се дви аге цареве, 0215    Рок ставише за петнаест дана, 0216    Док подигне кићене сватове, 0217    Оде ага натраг на Удбину. 0218    Када кули стиже на Удбини, 0219    Шенлук чини гази-Ћејванага, 0220    Шенлук чини за недиљу дана, 0221    А подиже по Лици сватове. 0222    То се чудо на Котаре чуло, 0223    За то чуо Лазо капетане, 0224    Он заметно толе на Котару, 0225    На Котару под кулом каменом, 0226    А потего котарске сердаре 0227    И пред њима Јанковић-Стојана. 0228    Кад се они напојише пића, 0229    Онда вели Јанковић-Стојане: 0230    „Побратиме, Лазо капетане! 0231    Што си наске сазво уз Котаре, 0232    Деде побри кажи у коледи!“ 0233    Њему вели Лазо капетане: 0234    „Побратиме, Јанковић-Стојане! 0235    Ја сам васке позво уз Котаре. 0236    Јеси л’ чуо и хабер узео? 0237    Шенлук чини гази-Ћејванага, 0238    Ага жени оба сина своја, 0239    Испросио кићене дивојке, 0240    Оби ћери хливањског Алаге, 0241    Од госпоје хливањског Алаге, 0242    Што су бабу пожелиле свога, 0243    Ево има три године дана, 0244    Како им је бабо погинуо. 0245    Оби их је ага испросио, 0246    Да ожени дјецу на оџаку. 0247    Дај послушај побратима свога, 0248    Да дигнемо наше Котаране, 0249    Изидјемо на Попину равну, 0250    Дочекати агу и сватове, 0251    Разбит свате, отети дивојке, 0252    На сватових добро задобити: 0253    Мен’ ће липа Хатка Хливањкиња, 0254    А теби ћу Злату поклонити 0255    И Туркињом тебе оженити.“ 0256    Њему вели Јанковић-Стојане: 0257    „Не будали, Богом побратиме! 0258    Ја ти не ћу Хливањке дивојке, 0259    А тамо ти у сватове не ћу. 0260    Знаш ли, побро, Лазо капетане! 0261    Наши цари у липу су миру, 0262    Цари су нам писмо оправили, 0263    Да се не сми замећати кавга, 0264    Замећати по граници кавга, 0265    Кад су цари мира учинили. 0266    Ти се кани аге и сватова 0267    И његових двију Хливањкиња! 0268    Не замећи на граници кавге 0269    Прико мира нашега принципа! 0270    Посијат ћеш наше Котаране. 0271    Ја ти тамо у сватове не ћу. 0272    Да дочекаш агу и сватове, 0273    Разб’јеш свате, а отмеш дивојке, 0274    Да их кули сведеш на Котаре, 0275    Ти се с њима не смиш оженити, 0276    Док не чује бане Задранине,. 0277    Ми смо с бегом танач уфатили: 0278    Ко год сведе кићену дивојку, 0279    Ако не ће вјере привирити, 0280    Бане ће јебегу повратити 0281    И Мустајбег нашу повратити. 0282    Знаш ли, побро, Лазо капетане! 0283    И у тебе имају дивојке, 0284    Оби ћереи твоје на оџаку, 0285    Могли би те Турци приварити, 0286    Ујагмити твоје дивичице, 0287    Могле би се тамо истурчити. 0288    Ако ћиле кићене дивојке, 0289    Те се тамо ћиле потурчити, 0290    Нико т’ бити на мукает не ће. 0291    Знаш ли врага Маљковић-Стипана? 0292    Вавик Стипан по Котару хода, 0293    Наше мами за Турке дивојке, 0294    Никад Стипан да мирује не ће. 0295    Да му даде лички Мустајбеже, 0296    Све би тамо Турке иженио.“ 0297    Онда вели Лазо капетане: 0298    „Јанковићу, Богом побратиме! 0299    Свак те фали, да си јунак прави. 0300    Јунак ниси, колико те фале, 0301    Кад се бојиш личког Мустајбега 0302    И агиних кићених сватова, 0303    Па ти је тамо жао погинути, 0304    Тамо тебе ја ни звати не ћу. 0305    Ево т’ вјера Лазе капетана! 0306    Дигнут хоћу своје Котаране, 0307    Дочекати агу на Попини, 0308    Разбит свате, отети дивојке, 0309    Ја ћу тамо изгубити главу.“ 0310    Насмија се Јанковић-Стојане: 0311    „Побратиме Лазо капетане, 0312    Хајде, Лазо, како теби драго! 0313    Могла би те забољети глава. 0314    Ја с’ не бојим бега ни Личана, 0315    Ван се бојим у Млецих принципа 0316    И нашега бана господина, 0317    За највише вјере Јанковића, 0318    Што сам с бегом вјере утврдио. 0319    Вјере своје попуштити не ћу, 0320    Волим дати главу са рамена.“ 0321    Подиже се Јанковић-Стојане, 0322    Оде Стојан кули на Котаре, 0323    А одоше котарски сердари. 0324    Сам остаде Лазо капетане, 0325    Не ћиде га послушати Лазо, 0326    Ван подиже своје Котаране, 0327    Он подиже стотину пишаца, 0328    Да изведе на Попину равну, 0329    Што је реко, да порече не ће. 0330    Нек се спрема Лазо капетане! 0331    Диже ага по Лици сватове, 0332    Диже ага стотину сватова, 0333    А све гледа Ћејванагић Мехо, 0334    Бег му даде седам бајрактара. 0335    Када диже с Удбине сватове, 0336    Њему Мехо руци полетио: 0337    „Хајде, бабо, у сто добрих часа, 0338    Да Бог даде, хаиром ти било! 0339    А какве си свате покупио, 0340    Чини ми се, ту ти среће нејма. 0341    Никаква нејмаш са Лике јунака, 0342    Све ти стара водиш и нејака. 0343    Камо т’, бабо, Маљковић-Стипане 0344    И побро му Диздаревић Мехо? 0345    Камо теби Боснић од Новога 0346    И побро му Врховац Алага? 0347    Што остављаш Талу Личанина 0348    И побру му малог Радована? 0349    Ти јунака нејмаш ни једнога 0350    Посли самих седам бајрактара. 0351    Знаш ли, бабо, гази-Ћејванага! 0352    Ако опази Лазо капетане, 0353    Мого би те кахар учинити, 0354    На Попини тебе дочекати, 0355    Разбит свате, отет Хливањкиње, 0356    Чувај добро наше Хливањкиње!“ 0357    „ „Мехо, сине, не старај се с тиме!“ “ 0358    Отискоше кићени сватови, 0359    Оде ага Хливну бијеломе 0360    Својим шуром Куртагић-Алагом. 0361    Када садје Хливну бијеломе, 0362    Хливњани га дочекаше Турци, 0363    По конацих свате наредише, 0364    Ту ће свати конак учинити. 0365    Ашићаре говоре Хливњани: 0366    „Вид’ будале гази-Ћејванаге, 0367    Какве ј’ ага свате покупио! 0368    Камо њему лички Мустајбеже, 0369    И остали по Лици јунаци? 0370    Ко када су помрли јунаци, 0371    Чим је Хливну сашо бијеломе?“ 0372    Ћејванага ни мукает није. 0373    Ноћ ноћили, рано подранили, 0374    Подигоше оби Хливањкиње. 0375    Пошли свати шенли и весело, 0376    Два пјевају, а два отпивају, 0377    А пуцају из малих пушака. 0378    Када ага стиже на Попину, 0379    Ружне среће гази-Ћејванаге! 0380    У попински кланац ударише, 0381    А дочека Лазо у планини, 0382    Стаде вика Лазе капетана: 0383    „Стан’, Турчине, гази-Ћејванага! 0384    Зар се тако одводе дивојке? 0385    Та је Хатка моја јауклија.“ 0386    Проломи се огањ у планини, 0387    Ударише кићени сватови, 0388    Дочекаше бисни Котарани, 0389    Брани ага оби Хливањкиње, 0390    Гонећи се у попинском кланцу. 0391    Погину му Куртагић Алага, 0392    И агиних дванаест делија, 0393    Обрани се гази-Ћејванага, 0394    Виш је сватом ватра додијала 0395    Освојише обидве дивојке, 0396    Ујагми их Лазо капетане, 0397    А побиже гази-Ћејванага, 0398    Ујагми га седам бајрактара, 0399    Сви крвави ка планински вуци, 0400    Из бусије агу ујагмише. 0401    Погину му четерест сватова 0402    И Лазиних тријест Котарана. 0403    Бјежи ага низ Попину равну, 0404    Даље га Лазо не ће ни ћерати, 0405    Оде Лазо натраг на Котаре 0406    И однесе дваест рањеника, 0407    Оде ага на град на Удбину, 0408    Сви му свати ка вуци крвави, 0409    Однесоше дваест рањеника, 0410    Агу држе млади бајрактари. 0411    Дочека их лички Мустајбеже, 0412    Дочека их код воде Црваћа: 0413    „Хаирола, ако Бога знадеш! 0414    Камо теби снахе Хливањкиње, 0415    Што су ти се свати изгрдили?“ 0416    „ „Продј’ се, беже, не задаји јада, 0417    Бог убио Лазу капетана! 0418    Дочека нас у попинском кланцу, 0419    Разби свате, а оте Хливањке, 0420    Изгинуше кићени сватови, 0421    Погину ми Куртагић Алага, 0422    И ја, беже, рана допануо, 0423    Бајрактари мене ујагмише, 0424    Прснуше свати на четири стране.“ “ 0425    „Ћејванага, будаласта главо! 0426    И ја сам се теби зачудио, 0427    Ти какве си свате покупио.“ 0428    Зацвилише два агина сина: 0429    „Куку, бабо, ране непребоне, 0430    Хош нам моћи ране преболити? 0431    Камо, бабо, наше Хливањкиње?“ 0432    А вели им гази-Ћејванага: 0433    „Продј’те ме се, моја дјецо драга! 0434    Врло су ме ране савладале, 0435    Ја ћу моћи ране преболити, 0436    Ал не могу ваших Хливањкиња.“ 0437    „ „Не будали, бабо родитељу, 0438    Ти не жали наших Хливањкиња! 0439    Ако Бог да твојој дјеци здравља, 0440    Ми ћемо их потражити, бабо, 0441    Лази ћемо зајам повратити, 0442    Јали своје погубити главе.“ 0443    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0444    „Браћо драга, два агина сина! 0445    Спремајте се у оџаку своме, 0446    Ја ћу с вами на Котаре поћи, 0447    Избавити ваше Хливањкиње. 0448    Кад је Лазо кавгу заметнуо, 0449    Ја ћу њему зајам повратити, 0450    Ујагмити дви ћери његове 0451    И с њима ћу васке поженити.“ 0452    Стаде вика диздарева сина. 0453    „Побратиме, Маљковић-Стипане! 0454    И ја ћу с вами на Котаре поћи.“ 0455    А вели им лички Мустајбеже: 0456    „Пречекајте бега и Личана!“ 0457    Њему вели Маљковић-Стипане: 0458    „Ја те, беже, дочекати нећу, 0459    Ти подижи по Лици Личане, 0460    Спушћај војску под Вучјак-планину. 0461    Слушај сутра у радјање сунца, 0462    Кад опазиш ларму на Котару, 0463    Ради онда индат учинити.“ 0464    Окренуше у Удбину билу, 0465    Леже ага на мехке јатаке. 0466    Спремише се два Ћејванагића, 0467    Обукоше котарско одило, 0468    Појахаше ате племените, 0469    А прид њима Маљковић-Стипане, 0470    Дочека их Диздаревић Мехо 0471    Пред Удбином код воде Црваћа. 0472    Отискоше низ Лику Вучјаку, 0473    Ударише преко Вучијака, 0474    Веш се тавна ноћца уноћала. 0475    Ноћом кули сишли на Котаре, 0476    Билој кули Лазе капетана, 0477    У авлију ате ујахаше. 0478    Кад им Лазо толе заметнуо, 0479    У авлији пиће поставио, 0480    Ливају вино дви ћери Лазине. 0481    Кад видише Маљковић-Стипана, 0482    Познадоше Маљковић-Стипана, 0483    Па Милица сестри проговара: 0484    „Сестро Маро у нашој авлији 0485    Ено побре Маљковић-Стипана! 0486    Води њега у нашу биртију 0487    До Павице наше крчмарице, 0488    Нека чува Маљковић-Стипана, 0489    Сад ће Стипан кавгу заметнути.“ 0490    Узе њега Марица дивојка, 0491    Одведе га Пави крчмарици 0492    И уз њега два агина сина, 0493    И побру им Диздаревић-Меху, 0494    У биртији пиће заметнуше. 0495    Онда вели Маљковић-Стипане: 0496    „Липа Маро, моја посестримо! 0497    Камо, сестро, двије Хливањкиње? 0498    Ево дјеце старог Ћејванаге?“ 0499    „ „Маљковићу, Богом побратиме! 0500    Ено их тамо у нашој одаји.“ “ 0501    Њима вели Маљковић-Стипане: 0502    „Вод’те мене у кулу камену, 0503    Да ја видим оби Хливањкиње.“ 0504    „ „Стани, брате, Маљковић-Стипане! 0505    Ти пиј, брате, у биртији вино, 0506    А ја одох натраг у авлију. 0507    Сад ће ћаћа у кулу отићи, 0508    Јер се ћаћа врло заморио 0509    Гонећи се у попинском кланцу.“ 0510    То му рече, оде у авлију. 0511    Кад се Лазо пића напојио, 0512    Сваком Лазо конак наредио, 0513    И он оде у кулу камену, 0514    Па он леже у своју одају, 0515    А повика оби ћери своје: 0516    „Чуајте ми Хливањке дивојке, 0517    Чувајте их ка и својих глава!“ 0518    Милица му тихо проговара: 0519    „Ћаћа Лазо, не старај се с тиме!“ 0520    Кад успава ћаћу на јатаку, 0521    Потекоше оби сестренице 0522    До биртије своје посестриме, 0523    Подигоше Маљковић-Стипана 0524    И уз њега два агина сина, 0525    Медју њима Диздаревић-Меху. 0526    Изведоше у своју одају, 0527    У одаји па их посадише, 0528    Прид њима су толу заметнуле, 0529    Разложише момци пити вино. 0530    Вавик цвиле оби Хливањкиње, 0531    А спомињу два Ћејванагића, 0532    Онда вели Маљовић-Стипане: 0533    „Ви не плач’те, кићене дивојке! 0534    Ово нису котарски сердари, 0535    То су браћа, два Ћејванагића, 0536    То је глава диздарева сина, 0537    А ово је Маљковић-Стипане.“ 0538    Кад видише оби Хливањкиње, 0539    Оби дворе два агина сина, 0540    А говоре Маљковић-Стипану: 0541    „Маљковићу, да си брат по Богу! 0542    Дај избави два агина сина, 0543    Подај њима оби Хливањкиње, 0544    Да бјежимо на широку Лику.“ 0545    Насмија се Маљковић-Стипане: 0546    „Не будал’те, Хливањке дивојке! 0547    То је старост Маљковић-Стипана.“ 0548    А повика дви ћери Лазине: 0549    „Чујете ли, дви ћери Лазине, 0550    А обидве моје посестриме, 0551    Што говоре Хливањке дивојке?“ 0552    А смију се дви ћери Лазине: 0553    „Маљковићу, Богом побратиме! 0554    Лако бисмо васке избавили, 0555    Два су момка, четири дивојке, 0556    А свака је браћи муштерија, 0557    За два брата, два Ћејванагића, 0558    А ти си нам своју вјеру дао, 0559    Да ћеш с нами браћу оженити.“ 0560    Насмија се Маљковић-Стипане: 0561    „Не будал’те, моје посестриме! 0562    Што сам реко, ни порећи не ћу, 0563    Ја ћу васке браћи поклонити.“ 0564    Кад видише оби Хливањкиње, 0565    Прегрлише дви ћери Лазине: 0566    „Богом сестре, дви ћери Лазине! 0567    Извед’те нас на широку Лику, 0568    А џаба вам два Ћејванагића! 0569    Бит ћемо вам млађе код колина.“ 0570    Дивојке се оби насмијаше: 0571    „Не бојте се, наше Хливањкиње! 0572    Маљковићу, Богом побратиме! 0573    Близо се је зора прикучила, 0574    Вакат ти је нами полазити, 0575    Пава ће вам коње додржати, 0576    Поспали су наши плаћеници, 0577    Веће је вакат нами полазити.“ 0578    Дигоше се у халват-одаји. 0579    Кад садјоше под кулу камену, 0580    Искочише на авлијнска врата. 0581    Кад изишла Пава крчмарица, 0582    И извела ате племените, 0583    А повика Маљковић-Стипане: 0584    „Дви дивојке, моје посестриме! 0585    Ја ћу вас једну понити дивојку, 0586    А једну ће Диздаревић Мехо, 0587    Нек Хливањке два брата родјена!“ 0588    Појахаше коње код биртије, 0589    Свак подиже на коња дивојку, 0590    Побигоше од куле камене, 0591    А веш био данак освануо, 0592    А на кули пукоше можари, 0593    А на Задру пукоше топови, 0594    Заврже се ларма по Котару, 0595    За њима се подиже потира, 0596    А искака Лазо капетане. 0597    Док изјаха Лазо на гаврану, 0598    У том стиже Јанковић-Стојане: 0599    „Што је, побро, Лазо капетане, 0600    Што т’ је криво на Котару било?“ 0601    „ „Јанковићу, Богом побратиме! 0602    Превари ме Маљковић-Стипане 0603    И два брата, два Ћејванагића, 0604    Медју њима Диздаревић Мехо, 0605    Ујагмише оби Хливањкиње, 0606    Однесоше оби ћери моје, 0607    Како ћемо ћери повратити?“ “ 0608    „Не будали, Богом побратиме! 0609    Ти их натраг немој ни враћати, 0610    Да им биле муштерије нису, 0611    Не би ти их ујагмити могли, 0612    Извадити двију Хливањкиња, 0613    Док ти не би куле запалили. 0614    Видјај, брате, да су муштерије, 0615    Ни бан ти их повраћати не ће; 0616    А ја сам ти, брате, говорио 0617    Да се каниш аге и сватова, 0618    Сватови су лигом изгинули, 0619    Посијо си наше Котаране, 0620    Како ’ш џевап краљу учинити?“ 0621    Њему вели Лазо капетане: 0622    „Побратиме, Јанковић-Стојане! 0623    Ради моју умирити главу, 0624    Дивојака ни ћерати не ћу.“ 0625    „ „Побратиме, не старај се с тиме! 0626    Ја ћу бана за те замолити, 0627    Што си тамо био залудио, 0628    А ти најпри кавгу заметнуо.“ “ 0629    Он поврати Лазу капетана. 0630    Оде Стипан уз Котар Вучјаку, 0631    Однесоше кићене дивојке, 0632    Дочека их лички Мустајбеже 0633    На пољани наврх Вучијака, 0634    Па устави два Ћејванагића: 0635    „Јесте л’, дјецо, цуре избавили? 0636    Што ће вам ћери Лазе капетана?“ 0637    Њему вели Маљковић Стипане: 0638    „Не будали, лички Мустајбеже! 0639    Питај ћера Лазе капетана, 0640    Јесмо ли их на силу извели? 0641    Да нам он еизбавиле нису, 0642    Избавиле оби Хливањкиње, 0643    Ми их не би могли избавити 0644    А брез тебе и чудо Личана, 0645    Док ми не би кулу запалили.“ 0646    Њима вели лички Мустајбеже: 0647    „Право каж’те, кићене дивојке! 0648    Ако вами није повољито 0649    За два брата, два Ћејванагића, 0650    Обе ћу вас натраг повратити.“ 0651    Обидве му руци полетише: 0652    „Молимо се теби, Мустајбеже, 0653    Ми се натраг враћати не ћемо, 0654    Нам су браћа срцу омилила, 0655    Јер нам их је Стипан нафалио, 0656    Послушале Маљковић-Стипана, 0657    Ћаће ћиле ми слушати нисмо.“ 0658    Њима вели лички Мустајбеже: 0659    „Кад је тако, кићене дивојке, 0660    Ја вас натраг ни враћати не ћу. 0661    Хоћу бану књигу направити 0662    И његову Јанковић-Стојану, 0663    Нека виде, што с’ у књизи пише, 0664    Нек не мисли бане Задранине, 0665    Да ће беже виру привирити, 0666    Никад вире привирити не ћу. 0667    Ко изнесе од мојих Личана 0668    Са Котара Котарку дивојку, 0669    Ако није за вољу дивојци, 0670    Да остане на широкој Лици, 0671    Ја ћу му је сваку повртити, 0672    Док је живе на рамену главе, 0673    И они мени моје повраћају. 0674    Која хоће, нико јој не брани, 0675    Ни ја својим узбранио нисам.“ 0676    Па направи књигу на колину, 0677    Даде књигу малом Радовану: 0678    „Носи, Раде, Задру низ Котаре!“ 0679    Оде беже на град на Удбину, 0680    Оде Раде Задру низ Котаре. 0681    Када Раде на Котаре сиђе, 0682    Књигу даде Задранину бану. 0683    Код њег сиди Јанковић-Стојане, 0684    Обадва му књигу пригледаше, 0685    Обадва се на њу насмијаше: 0686    „Хајде, Раде, бегу на Удбину! 0687    Фала бегу, личком Мустајбегу, 0688    Кад би нами вољу напунио, 0689    И до сад је он тако чинио, 0690    За то му нико завидити не ће, 0691    Нека жени два Ћејванагића, 0692    Нек проводи велико весеље!“ 0693    Оде Раде натраг на Удбину. 0694    Када бегу стиже на Удбину, 0695    Тако каже бегу у механи, 0696    Насмија се лички Мустајбеже: 0697    „Чујете ли, моји соколови, 0698    Како вас је бане помилово! 0699    Ја ћу сада дјецу оженити. 0700    Не шал’те се, моји Удбињани, 0701    Ми смо ’вако вјере учинили: 0702    Ко ујагми чију дивичицу, 0703    Ако не ће кићена дивојка, 0704    На силу се нагонити не ће, 0705    Ни сила се њојзи учинити.“ 0706    Подиже се беже из механе, 0707    Оде кули гази-Ћејванаге, 0708    Заврже му шенлук и весеље 0709    И ожени два агина сина, 0710    По два пира сваком учинио, 0711    По два пира у неидљу дана, 0712    А свакога двима оженио. 0713    Иноће се липо миловале, 0714    Држале се ка сестре родјене. 0715    Што су рекле дви ћери Лазине, 0716    Слушале их оби Хливањкиње, 0717    Тако биле, пород породиле. 0718    Бег изличи гази-Ћејванагу. 0719    Док им главе у животу биле, 0720    Слушала су бега удбињскога, 0721    Слушала га два агина сина, 0722    Служили га ка и бабу свога, 0723    А држали Маљковић-Стипана, 0724    Држали га ка брата трећега.